KAKO SE LEČE OBIČNI GRAĐANI?

(saopštenje Saveza sindikata lekara i farmaceuta)

Na nedavnom primeru lečenja Ministra zdravlja uverili smo se koliko je naš zdravstveni sistem nesavršen. Kako smo shvatili, ni jednog trenutka se nije postavljalo pitanje stručnosti naših doktora, već su u pitanju bile savremene minimalno invazivne terapijske procedure, koje u našem zdravstvu ne postoje, pa je to ustanovljeno kao apsolutna indikacija da VIP osobe, na čelu sa rukovodiocem zdravstva, putuju preko granice kako bi dobili čuveni „second opinion“ – kako sada stručna javnost voli da kaže umesto „konsultativnog pregleda“,
Ovo otvara niz pitanja i problema na koje smo mi kao institucija ukazivali od samog početka uvođenja reformi u zdravstvu.
Prvo i osnovno pitanje glasi: Kome je sve naš „solidarni“ zdravstveni sistem namenjen?
Dalje – ako su mogućnosti lečenja ograničene, zašto se stanovnici Srbije dovode u zabludu pričama o tome da su „u centru zdravstvenog sistema“ i pacijenti osnažuju pričama da imaju prava da se žale (na šta?) , a svi zaposleni se izlažu ruglu i javnom linču?
Zašto aktivnosti vezane za borbu za suzbijanje agresije ne uključuju i smanjenje tenzije između pacijenata i lekara, već se javno šalju poruke da neće biti kažnjeni oni koji fizički nasrnu na zaposlene u zdravstvu?
Zašto se doktori javno izvode sa radnih mesta sa lisicama na rukama, dok se oni koji ih tuku, uz diskretno pominjanje inicijala terete po Prekršajnim zakonu, za remećenje javnog reda i mira?
Najveću ironiju predstavlja stručno usavršavanje! O njemu govore, ne samo Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, već i Zakon o radu koji takođe nameće poslodavcu obavezu, moralnu i materijalnu da vodi računa o tome koliko je kadar informisan, kako bi se omogućila što kvalitetnija usluga pacijentu.
Zašto nemamo mehanizam da sankcionišemo poslodavce i nateramo ih da poštuju zakone koje oni krše otvoreno i javno na osnovu usmenih direktiva sa nekih „viših instanci“?
Pokazalo se da uvođenje obaveze skupljanja bodova za produženje licence ne predstavlja realnu volju i potrebu za stručnim usavršavanjem već puku obavezu zaposlenih, koja im još nameće dodatne troškove, uz promociju različitih, novih udruženja građana koja profitiraju loše organizujući edukativne seminare.
Sve u svemu: Turobna je slika zdravstva koju je stvorila naša vlada.
Ali nade ima sve dotle dok se mi ne uklopimo u tu sliku.
A mi bismo mogli biti mnogo bolji akteri kada bismo imali boljeg režisera!

Beograd, 04. Maj, 2010.