LJUBAZNOST NA RAČUN SOCIJALNOG

Saopštenje saveza sindikata lekara i farmaceuta

Prebijanje doktorke u Požrevcu samo je još jedan dokaz postojanja animoziteta na relaciji pacijent – lekar.

Ponovo podsećamo javnost da smo još u avgustu 2007. podneli zahtev Skupštini Srbije za razmatranje mogućnosti da se zaposlenima u zdravstvu dodeli zvanični status službenog lica. Tako bi sada pijani pacijent odgovarao za postupak po Krivičnom zakonu, a ne po Prekršajnom, kao da je prošao “kroz crveno svetlo”, dok će mu alkoholisano stanje biti još i olakšavajuća okolnost, uz dodatnu podršku svih nezadovoljnih korisnika zdravstvenih usluga.

Pošto iz Skupštine Srbije nikakav odgovor nije stigao, moraćemo ovu akciju da ponovimo, samo na drugi način.

U međuvremenu, podstaknute izjavama najviših zvaničnika u zdravstvu, narasle su tenzije među pacijentima kojima se, realno uskraćuje sve više prava iz oblasti zdravstvene zaštite. Oni, pak za ovo stanje okrivljuju isključivo doktore a oni najagresivniji dolaze do izražaja svakodnevnim pretnjama i fizičkim nasrtajima na njih.

Kao razlog nezadovoljstva najčešće se spominje neljubaznost zaposlenih, a ona uvek proizilazi iz nekih konfliktnih situacija koje su posledica loše organizacije službe.

U cilju što boljeg shvatanja situacije i što racionalnijeg rešavanja problema, zahtevamo od nadležnih u RZZO da, za početak iznesu podatke o tome: koliko Srbija ima osiguranika, koliki se procenat od sredstava Fonda izdvaja za plate zaposlenih u zdravstvu a koliki na administraciju. Dalje, treba javno reći koliko se prosečno troši iz Fonda na lekove propisane na recept, a koliko na ostalo: pomagala, dijagnostička sredstva, potrošni materijal, dijagnostičke procedure, rehabilitaciju, opremu itd.

Tek tada bi pacijenti shvatili koliko je lečenje skupo i koliko je naša zemlja siromašna. Znali bi da je ljubaznost zdravstvenog osoblja najjeftinija stavka za državu i da bi retko ko rešio problem time što bi se njegova sredstva usmeravala na račun privatnih osiguranja, jer bi ona bila nedovoljna da pokriju troškove lečenja u nekom trenutku.

Oštro osuđujemo izjave onih koji učestvuju u sistemu rukovođenja u zdravstvu, a koji neodgovorno i nekolegijalno daju mišljenje o zaposlenima koje ih sve kvalifikuje kao “neljubazne neradnike”. Nasuprot tome, podvlačimo činjenicu da je novac lakše naći nego dobre lekare. Zato im treba dozvoliti da svoje znanje i veštine upotrebe na najbolji način, a ne sputavati ih komplikovanim administrativnim ograničenjima i dovoditi ih u opasne situacije navodeći bes nezadovoljnih pacijenata na njih.

Jednostavno rečeno: Nije fer da se sve sve nedaće zdravstvenog sistema prelome preko leđa lekara.

Rešavanje ovog problema je urgentno i neophodno!

Beograd, 19. April, 2010.