AKO SU PRAVEDNI, ZAŠTO RADE U POTAJI?

Saznanje da ovih dana Ministarstvo zdravlja daje nacrte za izmenu i dopunu najvažnijih zakona za funkcionisanje zdravstva (Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o platama), bez znanja javnosti i bez uključivanja strukovnih organizacija u javnu raspravu o tim predlozima, potpuno nam rasvetljava značaj postojanja ovako brojnih aktivnosti i potrebu iznošenja u javnost afera vezanih za korupciju doktora i farmaceuta, jer je trenutno najefektnije, a po ministra najbezbednije udariti na, ionako uništen ugled leklarske profesije. Nije bila loša ideja ni zloupotrebiti ime i ugled reprezentativnog Sindikata lekara i framceuta Srbije, kako bi se organizovao nelegalni štrajk lekara domova zdravlja i time izazvala nova bujica javnih uvreda upućenih „farmako-mafiji i korumpiranim doktorima“, od strane ionako večito nezadovoljnih pacijenata, za šta je jedini razlog loša politika resornog ministarstva.
Da bi svi korisnici zdravstvenih usluga bili obavešteni, napominjemo osnovne novine u navedenim nacrtima za izmenu i dopunu zakona:
Dodatak izmena regulisanja dopunskog rada, ali ovoga puta u koliziji, ne samo sa Zakonom o radu, već i svim ostalim zakonima, vezanim za zdravstvo.
Uvođenje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova „na budžet“, koji je ionako opterećen raznim nepotrebnim izdacima, a ovakva institucija, koja se u istom dosadašnjem sastavu bavi istim problemima, omogućava da se sada uz obaveznu naplatu „obaveznih usluga“, veća sredstva zadrže upravo u tom ministarststvu.
Najinteresantniji je pokušaj ozakonjavanja statusa direktora zdravstvenih ustanova sa zvanjem menadžera, što predstavlja posebnu ironiju, ako uzmemo u obzir da su oni skoro svi školovani o trošku svojih ustanova (čitaj – zaposlenih), a da niko nije postavljao pitanje sukoba interesa i zakonistosti sprovođenja ovih školovanja, bez konkursa, a što ih je, sa druge strane, učinilo večitim vladaocima.
Izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju bi trebalo da se fond za obolele od retkih bolesti stavi pod ingerenciju Ministarstva zdravlja, a mi prognoziramo da će se time znatno otežati ovim pacijentima da dođu do skupih lekova bez kojih im nema života, ali i stvoriti prostor za novu vrstu korupcije.
Zakon o platama ne treba ni komentarisati, ali za kvalitetnu vladu bi bilo dovoljno da analizira predmet, koji se nalazi na sudu u Strazburgu, zbog pokušaja identičnog procesa izmene istog zakona u Republici Srpskoj.
Sve ovo pokazuje da se, u suštini sve radi iz materijalnih interesa, a da nikome ne smeta to što su zaposleni u zdravstvu potpuno desetkovani rukovođenjem ministarstva i njegovih direktora, a da su najmanje značajni sami pacijenti.
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, zbog svrhe postojanja i zbog borbe sa podlim protivnicima i unutrašnjim destruktivcima, dužan je da ukaže na ovakve sistemske nepravilnosti. Ako se neko ljuti – to može biti samo zbog sopstvenih loših misli ili postupaka!

Beograd, 02.Avgust, 2010.