DOPUNSKI RAD U DRŽAVNIM USTANOVAMA
(Saopštenje Saveza sindikata lekara i farmaceuta)

Kao što smo i predvideli, Pravilnik o dopunskom radu je uneo potpunu pometnju u državno zdravstvo. Ovih dana se jasno osećaju posledice ovih loše definisanih propisa, jer smo zapali u situaciju da se ne zna šta se pacijentima naplaćuje, ko zapravo naplaćuje, kome se plaća i šta, a o cenama usluga i da ne govorimo, pošto zvanični cenovnik za privatnu uslugu u zdravstvu ne postoji. Ne zna se šta su vanstandardne usluge, zaposleni nemaju odgovarajuće ugovore o radu, a fiskalne kase su bile i ostale čista farsa, pošto se očigledno ne proveravaju u državnim ustanovama.
Najveći krivci za ovakvo stanje su menadžeri zdravstvenih ustanova, koji, pored podrške lošoj organizaciji „večernjih klinika“, ne dozvoljavaju da se izdaju potvrde u zdravstvenim ustanovama o nemogućnosti da se neki pregled obavi u roku od trideset dana, pa mnogi pacijenti moraju da se „snalaze“ ili odustaju. Tako nam je posredno onemogućeno da imamo uvid u realne potrebe za ove preglede, zbog čega nemamo ni jasnu situaciju o potrebi nabavke novih dijagnostičkih aparata i zapošljavanju većeg broja kadrova.
Veliku štetu trpi i privatni sektor, kome je onemogućeno da se razvija kao poseban segment, koji bi svojim kvalitetom bio prava konkurencija državnom i tako olakšao lečenje bar jednom broju ljudi.
Pored toga, obaveza nam je da naglasimo da je stav sindikata da doktori moraju imati jasno normiran broj pacijenata sa kojima mogu da rade u toku dana, ma koliko dugo im trajalo radno vreme, iz već poznatih razloga. Ukoliko su, zbog zarade, primorani da posle rada odlaze na drugo mesto i rade dopunski taj isti posao, oni znatno umanjuju kvalitet svog rada i rizikuju da dođu u koliziju sa zakonima i propisima koji obezbeđuju bezbednost i zdravlje na radu. Samim tim predstavljaju i rizik za zdravlje pacijenata. 
Drugim rečima, nešto treba preformulisati u regulisanju dopunskog rada.