Pokušaj da se zakonom reguliše dopuski rad je bio promašaj. Umesto uređenja, dobili smo zakonom podržan generator korupcije.
Nije problem zakonska mogućnost da se radi dopunski, već nakaradni pravilnik koji reguliše bliže uslove za uređenje dopunskog rada, uključujući i organizaciju „večernjih klinika“ u državnim ustanovama. Ugovori o dopunskom radu nisu adekvatno formulisani, raspodela novca i troškovi u radno vreme nisu jasno definisani, a poslovi iz oblasti vanstardardnih delatnosti i vremena njihovog obavljanja su ostali potpuna nepoznanica.
Jedina korist od ovakve situacije pripala je onima koji sebe nazivaju „konsultantima“ u privatnim klinikama, iako ovu reč (konsultanti) zakon ne prepoznaje. Tako je uređenje dopunskog rada proizvelo samo probleme za pacijente. Zato mislimo da autore ovog koncepta treba isključiti iz mogućnosti da dalje odlučuju o ovoj vrsti organizacije i vratiti se na početne pozicije.
Ovoga puta bi trebalo jasno definisati rad u privatnim ordinacijama i u sistemu potpuno odvojiti privatni sektor od državnog, uz insistiranje na jednakim principima rada i potpuno istuj organizaciji posla.
Radi što efikasnijeg lečenja i konkurentnosti, bilo bi neophodno uključiti privatnike u sistem zajedničkog finansiranja, ali je za ovo uslov da se definišu cenovnici usluga (bar što se pregleda tiče) koje Republički zavod za zdravstveno osiguranje može da plati. Ukoliko je pacijent primoran da i dalje šeta iz državnog u privatni sektor i obrnuto, nikakav pomak nismo napravili.
Tako bi svaki osiguranik mogao sam da odluči gde i kod koga želi da se leči i koliko može dodatno da plati da bi ostvario bolji kvalitet usluge za koju on smatra da će dobiti u okviru privatnog sektora. Tako će i zaposleni u državnim ustanovama biti primorani da se bolje organizuju radi postizanja kvaliteta, pri čemu će doći do izražaja značaj dobrog i domaćinskog rukovođenja zdravstvenim ustanovama.
Kao sindikat, podvačimo i značaj procene rizika za svaki posao u zdravstvu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Podsećamo da su standardi i normativi za obavljanje određenih delatnosti u zdravstvu napravljeni na osnovu loših procena, pa je neophodno i njih korigovati.
Sve u svemu, radi postizanja zadovoljstva pacijenata i vraćanja izgubljenog ugleda profesiji, neophodno je obratiti pažnju na zaboravljeni pojam kvaliteta koji mora biti u prvom planu, ali i finansijska efikasnost, koja će obezbediti što manje nepotrebnog šetanja pacijenata i što jeftinije lečenje.

Beograd, 12.Maj, 2011.