Štrajk upozorenja u domovima zdravlja, koji je najavljen zbog produženja radnog vremena beogradskih domova zdravlja (u najavi) i zbog teških uslova rada u opštoj medicini, uz visoke norme i obimnu dokumentaciju, sproveden je na vrlo čudan način.
Stari članovi SLFS, vrlo dobro znaju šta znači sprovesti pravi legalni štrajk. Takav štrajk se desio 2003. godine. Odluka o njegovom sprovođenju je doneta na Glavnom odboru i Skupštini sindikata, a sprovedena je zahvaljujući upornom angažovanju onih koji su, kao članovi štrajkačkog odbora, danonoćno trpeli represiju vlade i policije.
Vlada je tada odugovlačila sa pregovorima, ali je zato pomogla da se eksponira subverzivna delatnost Dragana Cvetića i njegovih bliskih saradnika, koja se sastojala u konstantnom miniranju štrajka i svih radnih sastanaka u vezi sa njim, kao i u pokušajima da neutrališe značaj onih koji su ga vodili.
Zbog svega ovoga, ova grupa štrajk – brejkera je isključena iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Kakva je ovo država i kakav je njen Ministar zdravlja, koji, bez obzira na naše molbe, zahteve, upozorenja i rezultate sudskih sporova, podržavaju ovu grupu u radnjama kao što su: falsifikovanje pečata, krađa novca članova sindikata, navodno premeštanje sedišta sindikata i registraciju novogog uz lažna rešenja Ministarstva za rad i socijalnu politiku?
Pored toga što smo pokradeni, Ministar zdravlja je lično, i preko Dragana Cvetića svih ovih godina radio na diskrediraciji naše institucije, potencirajući medijsku blokadu i insistirajući kod direktora zdravstvenih ustanova u Srbiji da diskredituju i neutrališu svakog NAŠEG predstavnika u ustanovama.
Za to vreme je Ministarstvo zdravlja, uz političke ucene, izdavalo usmene direktive istim ovim direktorima za sprovođenje određenih postupaka i na taj način nanelo znatnu štetu zaposlenima, najviše na polju ugrožavanja radnog prava i uslova rada.
Jedna od političkih direktiva je, svakako i naređenje da se podrži najavljeni štrajk upozorenja grupice iz gerilskog sindikata, pod rukovodstvom navedenog štrajk-brejkera iz 2003/04. –Dragana Cvetića.
Dve osobe su vodile ovaj štrajk: Milica Nikolić – Urošević i Slavica Vlaisavljević, ambiciozne po prirodi, ali potpuno nesvesne kompleksne situacije u koju su gurnute, radi ostvarenja tajnih planova ministra.
Što se tiče odnosa u Slfs, ne znaju ništa, a ponavljaju dobro naučene reči Dragana Cvetića: da mi ne postojimo, da ne razgovaraju sa nama i da im fali još 900 članova da budu reprezentativni.
Ovakav status neznalica one nikada neće izgubiti jer fanatično veruju čoveku koji je godinama razbijao i potkradao sindikat, a još više zbog toga što više nemaju novih informacija, pošto ne znaju da su stigla mnoga sudska rešenja koja potpuno menjaju naš pravni status, ali one o tome nemaju informacije jer nisu stranka u sporu.
Kao primer lojalnosti direktora prema Ministru zdravlja, dajemo vam na uvid odluku direktora o obustavi rada u domu zdravlja u kome štrajk nije najavljen.
Ovo izgleda kao teranje inata, ali kome?

Pre nego što pogledate ovaj dokument, napominjemo sledeće:
Štrajk je legalno, zakonsko sredstvo za izražavanje nezadovoljstva zaposlenih zbog kršenja radnog prava od strane poslodavca.
Štrajk organizuje, najavljuje i vodi sindikat, a pravila ponašanja u njemu su ista, kako za štrajk na ulici, tako i za štrajk u svakoj pojedinačnoj ustanovi.
Od direktora se nikada ne traži saglasnost, već mu se protest samo najavljuje uz poštovanje zakonskog minimuma rada.
A ovo je pravi primer apsurda: direktor donosi odluku o štrajku lekara zbog loših uslova rada u zdravstvu!