Za sve zaposlene u javnim službama važi nekoliko zakona vezanih za njihova radna prava.
Najvažnije pravo je pravo na novčanu naknadu za rad, koja se isplaćuje odgovarajućim ritmom i u jasno definisanom iznosu.
Situacija je znatno iskomplikovana, kada je u pitanju isplata plata za lekare koji imaju zvanja primarijusa i subspecijalista.

UREDBA O KOEFICIJENTIMA

Prema svim važećim pravilima, Uredba o koeficijentima se neposredno primenjuje i ne može da se tumači. Obaveza direktora je da to tako i učini. Pri tome, nema zakonsko pravo da postupi drugačije.
Prema Uredbi o koeficijentima, svi primarijusi i subspecijalisti su uvršteni u prvu grupu koeficijenata, čija visina trenutno iznosi 29,32. Na ovo se, prema istoj odredbi dodaje za zvanje sledeći koeficijent:

za primarijuse 0.5
za magistre koji rade u delatnosti za koju su magistrirali 0.5
za doktore nauka 1

NIVO ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Zakonski uslovi za sticanje stručnih i naučnih zvanja su isti za sve lekare.
Oni ne zavise od nivoa zdravstvene zaštite, niti od sistematizacije radnih mesta, a ni od plana mreže. Ova zvanja se stiču isključivo na osnovu ličnih sposobnosti i zasluga doktora koji radi u bilo kom segmentu zdravstvenog sistema.
Tako, pod istim zakonskim uslovima ova zvanja mogu da steknu doktori koji rade u domovima zdravlja, podjednako kao i oni koji rade u bolnicama, jer zakoni ne prepoznaju u tom smislu razliku između ovih ustanova.
Osim toga, sistematizacijom radnih mesta se ne mogu isključiti ova zvanja, pogotovo ako je zaposleni već imao ugovor o radu kojim je ovako arspoređen.

DELATNOST RADA

Subspecijalisti ili „uži specijalisti“ moraju imati koeficijent iz prve grupe koeficijenata, ukoliko rade u okviru opšte delatnosti za koju su se dodatno edukovali.
Primer: kardiolozi, pulmolozi, endokrinolozi ili nefrolozi mogu biti subspecijalisti ili magistri u okviru interne medicine, pedijatrije, fizikalne medicine, ili opšte medicine.

KAKO SE REALIZUJU OVI KOEFICIJENTI?

Obaveza je poslodavca da sa sticanjem zvanja, zaposlenom ponudi novi aneks ugovora o radu, u kome stoji obavezno visina koeficijenta i vrednost koeficijenta, vezano za poslove na koje je raspoređen.
Prilikom ugovaranja usluga i kadrova sa RFZO, direktor je u obavezi da u aplikaciju upiše odgovarajuću vrednost koeficijenta. Direktor je, pored načelnika pravne službe, odgovoran za istinitost ovih navedenih podataka.

Ukoliko svi navedeni uslovi nisu ispunjeni, zaposleni lekar ima pravo da zahteva svoje radno pravo, koresteći sva raspoloživa pravna sredstva.

Do svih ovih činjenica došli smo analitički, koristeći zakone, tumačenja odgovarajućih institucija i ljudi sa neophodnim ingerencijama, a iznad svega kroz sudske sporove koji su vođeni protiv doma zdravlja „Voždovac“.
Ukoliko se zakoni ne poštuju, ili se ne poštuju sudske odluke, ili postoji neki drugi razlog zbog koga su primarijusi i subspecijalisti iz domova zdravlja oštećeni za pozamašnu sumu novca na mesečnom nivou, protiv direktora treba sprovesti odgovarajuće zakonske sankcije.
Drugim rečima, „tumačenje“ poslodavca koje dovodi do štete zaposlenog ima samo jednu pozadinu: inat!

23. Januar, 2012.