Dragan Cvetić, legalno izbačen iz SLFS juna 2004. godine, pokušava da rasturi sindikat i u tome mu, očigledno najviše smeta predsednik Izvršnog odbora SLFS, MASARIKOVA 5.
Zbog toga, već treći put piše krivičnu prijavu protiv protiv navedenog predsednika IO dr Nevenke Dimitrijević i još tri osobe, koje su bile ili su još uvek na fukciji u Sindikatu u Masarikovoj, koji je jedini legalan i reprezentativan sindikat.
Pošto je ova krivična prijava ponovo odbačena, on traži da se sprovede istražni postupak protiv ovih lica i okrivljuje ih za lažno predstavljanje i „prebacivanje sredstava na privatne račune, čime su navodno oštetili njega (?) za veću sumu novca“
Naravno, reči optužbe su obične zamene teza, koje imaju za cilj da zbune istražnog sudiju, koji teško može da shvati ko su „zaraćene“ strane i kako je do takve situacije uopšte došlo.
O „lažnom predstavljanju“ je rečeno u uvodu najnovijih vesti i jasno je da se upravo Dragan Cvetić lažno predstavlja, pošto, kao izbačen iz Sindikata ne može biti ni član, a kamo-li predsednik osnovne organizacije, ugovarač osiguranja lekara sa osiguravajućom kućom za zaštitu od lekarske odgovornosti, a o funkciji predsednika Sindikata, kome je ilegalno, neovlašćeno i nelegalno preselio sedište, i da ne govorimo.
Što se „privatnih računa“ tiče, oni nikako nisu privatni, već, kao što je istražnom Sudiji i objašnjeno, podračuni pravnih lica – nekih osnovnih organizacija. Ovo je bio dogovor Izvršnog odbora SLFS, MASARIKOVA, pošto su nam izbačeni članovi Sindikata, na čelu sa Draganom Cvetićem, oteli račun Centrale, prisvojili ga u Januaru, 2005, skinuli sa njega svu članarinu (1 600 000 din), prebacili na neki drugi račun, koga su ugasili u decembru 2007. nakon što su na nepoznat način potrošili prebačena sredstva (o svemu ovome posedujemo konkretnu dokumentaciju).
Zato je bilo neophodno da neka od osnovnih organizacija SLFS, kao pravno lice, otvori podračun – namenski račun na koji bi sve ostale osnovne organizacije koje žele da Masarikova opstane kao legalni sindikat, uplaćivale statutarnih 30% za potrebe centrale.
Cvetić nije imao bilo-kakva ovlašćenja vezana za ove račune, te on nije mogao ni biti oštećen. Tako nema ni osnova da tuži bilo koga (uz potpuno razumevanje da su njemu pare neophodne).
Dr Nevenka Dimitrijević je prva davala izjavu istražnom Sudiji, ali je ona dugo trajala i nije bilo vremena da se saslušaju ostali okrivljeni. Nastavak saslušanja je
zakazan za drugi datum.
U međuvremenu, Dragan Cvetić je kopirao izjavu dr Dimitrijević u više primeraka i podelio nekim ljudima preko kojih je vršio posredan pritisak na dr M. Paunković i dr S Drecun da one dodatno optuže dr Dimitrijević, jer on u njenoj izjavi vidi da želi da svu „krivicu“ svali na njih dve.
Iluzorno je govoriti o tome da istražne radnje još nisu završene i da je izbačeni Dragan Cvetić prešao granice dozvoljenog ponašanja, neovlašćeno pokazujući kome stigne deo materijala iz istražnog postupka.
Još je gore to što je u panici zaboravio da on u stvari posredno preti ovim osobama i uznemirava njihove porodice, uključivši u ceo postupak i penzionisanog M Radonjića.
Pritisci i maltretiranje dr Nevenke Dimitrijević odavno traju. Cvejetić je to radio vrlo „muški i džentlmenski“ – tužio je Sudu časti Lekarske komore, pisao krivične prijave za radnja za koje nema ni jedan dokaz, a u poslednje vreme se intenzivno udružio sa dr Nadom Vasiljević-Jovanović, direktorkom doma zdravlja „Voždovac“, ustanovom u kojoj radi dr Nevenka Dimitrijević.
O njihovim zajedničkim aktivnostima bićete obavešteni u nekom od sledećih tekstova.

23. Januar, 2012.