DOKTORI SKUPO PLAĆAJU SVOJE DŽELATE

Povodom najnovijih saopštenja Lekarske komore Srbije, vezanih za licence lekara, izražavamo nezadovoljstvo zbog neadekvatnog odnosa prema predstavnicima lekarske profesije, koji se ogleda u pretnjama lekarima i upadljivom dodvoravanju pacijentima, davanjem nesuvislih tumačenja nepostojećih administrativnih propisa, čiji je krajnji cilj oduzimanje licence za rad, a sada i predlog za oduzimanja prava na rad, čak i za obavljanje onih poslova za koje licenca nije ni potrebna.
Posebno nas uznemirava činjenica da postoji surevnjivost prema pojedinim regionalnim komorama, a zbog nesuglasica i sukoba pojedini doktori postaju “kolateralna šteta”. Na ovaj način se potpuno potire ugled ove institucije, koja srpskim doktorima prisilno oduzima neprimereno veliku mesečnu svotu za članarinu.
Od momenta formiranja komora zdravstvenih radnika negodovali smo što je umesto jedne formirano pet skupih institucija u obliku regionalnih komora, a još više smo izgubili poverenje u nju nakon stalnih pretnji o kažnjavanju, što smo i pokazali malim procentom izlaska na ponovne izbore za organe komore.
Neke kolege izražavaju sumnju u pravednost Suda časti, a rezigniranost raste sa činjenicom da organi komore (koja je postala čak i utočište osoba koje su godinama vršile destrukciju Sindikata lekara i farmaceuta srbije) do sada ništa nisu učinili da iniciraju donošenje pozitivnih propisa za rad svih lekara, uz potenciranje kvaliteta, što bi podstaklo stvaranje zakona kojim bi se jasno definisalo šta je lekarska greška, koje su gradacije grešaka i kakave sankcije one povlače, kao i ko je odgovoran za isplatu štete pacijentima, gde se svakako ne smeju zaboraviti ni ustanove u kojima lekari rade.
Javnost mora da zna i to da Lekarska komora Srbije nije dala svoj doprinos ni u jasnom preciziranju funkcionisanja privatnog sektora, zbog čega on ne može da se osnaži kao nezavistan segment funkcionisanja zdravstva, pa tako velikom broju građana koji imaju mogućnosti da se leče bez opterećenja i gužvi, ova potreba ostaje uskraćena.
Pričom o osiguranju od nedefinisane lekarske greške kod osiguravajućih kuća, javnosti je predočena potpuno nelogična i neistinita slika o tome da će lekari moći da plate da bi bili zaštićeni od odgovornosti.
Najveći problem predstavlja krajnje formalistički prilaz obavezi kontinuirane medicinske edukacije, koja predstavlja uslov za produženje licence, koja se vidi samo kao izvor zarade, dok se ni jednom rečju ne spominje evidencija profesionalnih uspeha, koji su po našem mišljenju mnogo značajniji od plaćenih predavanja, za koja nama, lekarima iz državnog sektora ne ostaje novca.
Najveći greh ovakvog rada komore lekara je lažna nada koja se nudi pacijentima, onima koji su ostali bez svojih najmilijih, da će pravda biti zadovoljena. Naprotiv!
Ostaje samo mržnja prema belim mantilima! Ponašanje Komore je još više produbljuje! Da li će to vratiti poverenje koje je nestalo zbog bahatog odnosa prema struci i nehumanog odnosa prema ljudima?
Beograd, 16.Mart,2011.

 Od momenta formiranja lekarske komore Srbije, lekari Srbije su stekli još jedan motiv za nezadovoljstvo, koji sve više eskalira u problem, pre svega u domenu definisanja opravdanosti postojanja i značaja licence za rad, koju izdaje LKS.
U samom startu niko nije definisao sam pojam licence, šta ona simbolizuje, za šta plaćamo skupu mesečnu članarinu, pa je posredstvom sredstava javnog informisanja javnost pogrešno shvatila da doktori plaćaju članarinu da bi se tako zaštitila nedefinisana prava pacijenata, a javno prozivali svi oni stručnjaci koji se bave interventnom medicinom.
Zašto baš ovi stručnjaci?
Zato što njihove intervencije čine radikalan preokret u smislu rešavanja zdravstvenog problema i daju nadu za izlečenje. Pošto su u pitanju invazivne metode lečenja, potrebno je da ih obavljaju stručnjaci koji poseduju određene veštine za obavljanje ovakvog posla.
Međutim, problem je taj što se, ma kako neko bio vešt, ne može očekivati da reši baš svaku bolest i spase svaki život.
Ono elementarno što smo očekivali od lekarske komore nismo dobili – a to je uređenje pravne osnove za definisanje greške u lečenju ili neželjenih ishoda bolesti, što bi na profesionalnom planu potpuno odvojilo sistem stručne od krivične odgovornosti i olakšalo definisanje vrste kazne za učinjeni prekršaj. Paralelno sa tim bi se iskristalisao i značaj odgovornosti same zdravstvene ustanove.
Umesto toga, pobrkane su „babe i žabe“, pa se lekarima samo preti oduzimanjem licence. U poslednje vreme se čak spominje i zahtev za izmenu zakona, tako da oduzimanje licence povlači za sobom i otkaz ugovora o radu.
Pitamo se: da li je tvorac ovakve ideje dobro razmislio o značaju onoga što traži od zakona?
Mnogo polemike je izazvalo i objašnjenje samog načina za produženje licence, koji se bazira na kontinuiranoj edukaciji, koja sada jeste skupa, ali još uvek ne košta onoliko koliko će koštati za nekoliko godina, kada oni koji je sada organizuju i rade na akreditaciji skupova, shvate da njihov rad upravo na ovoj organizaciji i akreditaciji košta mnogo više nego ništa, koliko sada dobijaju za to što rade, dok svi ostali ostaju nezadovoljni: neko zato što plaća, a neko zato što je malo plaćen.
Pošto problem duboko zadire i u domen radnog prava, već duže vreme u Sindikatu polemišemo oko toga koliko je nepravedno da se kao potvrda kvaliteta rada za produženje licence ne uzimaju i afirmativni rezultati rada, kao i vreme provedeno na poslu i iskustvo tamo stečeno. Tako će doktori, čiji se posao sastoji u sprovođenju određenih intervencija, biti uskraćeni za odlazak na mnoge edukativne skupove, pa će njihov profesionalni i radno-pravni status biti potpuno neizvestan već za par godina. Mnogi od njih su već pokazali svoj revolt tako što nisu podneli dokaze o stečenim bodovima za prošlu godinu, mnogi ih nisu ni stekli. Tako ćemo doći u apsurdnu situaciju da će licencu dobiti, na primer oni hirurzi koji su imali vremena da „šetaju“ bežeći od svojih obaveza u hirurškoj sali, dok će oni što nisu izlazili iz sale izgubiti pravo da rade sa pacijentima, a ako se ostvare pretnje najviših predstavnika komore, izgubiće i pravo na rad.
Rizik pri ovom zahvatu, možda i nije tako veliki, obzirom na plate kojima su lekari nagrađeni u Srbiji, ali će korist svakako biti značajna, jer neće biti tolike odgovornosti za neželjene ishode bolesti.
Drugim rečima: napustićemo rizične metode lečenja i svi ćemo naučiti da budemo ljubazni i fini, pošto se iz kampanje za zaštitu prava pacijenata jasno vidi da je neljubaznost osoblja najveći problem srpskog zdravstva.
Tako ćemo sami iskoreniti mito i korupciju, jer ni sa parama ni bez njih nećemo moći da nađemo osobu koja će se prihvatiti rizika da nas operiše.
Revolt, koga već sada ispoljava mali ali značajan broj doktora, predstavlja veliku pretnju za opstanak zdravstva kod nas.
Pacijenti su uvek u pravu, ali velika odgovornost leži u rukama lekarske komore Srbije.