Štrajk upozorenja beogradskih domova zdravlja, u periodu od 21. do 25. Juna, 2010. bio je pravi primer zloupotrebe imena Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, jer je ovom manifestacijom samo bačena prašina u oči javnosti, a senzacionalistička najava ovog događaja trebalo je da skrene pažnju sa važnih problema na potpuno nebitnu najavu o produžetku radnog vremena.

Odluka o ovom štrajku doneta je na jednom običnom sastanku lažnog, gerilskog sindikata, koji je po ko zna koji put promenio adresu sedišta (tako da niko ne može da ga nađe). Šačica prisutnih članova „beogradskog odbora“ proglasila je sebe za „štrajkački odbor“, a planove im je overio samozvani predsednik SLFS, dr Dragan Cvetić, koji i nije član sindikata, jer je iz njega izbačen pre šest godina, baš zato što je svojim tadašnjim aktivnostima minirao legalno sproveden štrajk lekara. Ovo je jako smešno, naročito kada se uzme u obzir da su ovakvim odlučivanjem prekršeni čak i statutarni principi ovog sindikata.
Štrajk je, inače, magična reč koja izaziva ogromnu pažnu medija, koji nisu upućeni u to koliko je velika odgovornosti organizovati ga, dobro koncipirati zahteve i koliko treba poznavati zakone i organizaciju poslova u nekoj oblasti, da bi se pregovori mogli obaviti u korist štrajkača.
Nije istaknuta ni činjenica da se Sindikat sestara, na kraju, nije priključio protestu, iako je to bilo u najavi.
Žrtva ove scenografije je, u suštini gradski sekretar, dr Zoran Blagojević, koji je očigledno tendenciozno izložen neprijatnostima, kao što su štrajk i pregovori oko „uslova rada“ u opštoj medicini (što, inače i nije u njegovoj ingerenciji); a pre svega nasrtaju robusnih štrajkačica.
Međutim, sami organizatori su doprineli raščišćavanju situacije. A to znači sledeće:
-Da je netačna činjenica da se u Cvetićevoj ingerenciji nalaze svi beogradski domovi zdravlja, kako je on lično predočavao kolegama iz Srbije (koje su ga već napustile), a verovatno i Ministru zdravlja.
-Da je očigledno, na osnovu rešenja i odluka pojedinih direktora, da se štrajkovalo samo u par domova zdravlja, gde su imali podršku tih rukovodioca.
-Da je, najzad, kompletnoj javnosti jasna situacija u Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije i ko čini reprezentativni sindikat u Masarikovoj 5, kao i ko su oni koji ga već godinama diskredituju svojim nesuvislim izjavama, podržanim iz najviših vladinih institucija.
-Jasno se videlo ko čini podršku ovoj nelegalnoj grupi, iako smo o tome na vreme obaveštavali sve relevantne institucije, pa i direktore domova zdravlja.
Ovako organizovan, na način koji bi onima koji ne poznaju situaciju delovao jako čudno, štrajk uperen protiv odluka gradskog sekretara, dobio je neopisivu pažnju najvišeg funkcionera u zdravstvu Srbije, a on je kao publiku pozvao i predstavnike RZZO i tako ih učinio partnerima u pregovorima.
Stara izreka kaže: Tresla se gora – rodio se miš.
Štrajkačica Milica je toliko kukala nad sudbinom pacijenata, kojima ne može da posveti dovoljno vremena na poslu, da je iskukala od Ministarstva zdravlja nešto nemoguće – Radnu grupu (bog-te-pita za šta).

Alal vera!

Beograd, 11.Juli, 2010.