PRIJAVE PROTIV DR NEVENKE DIMITRIJEVIĆ SUDU ČASTI I OSTALIM SUDOVIMA

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, registrovan još davne 1992. godine, uvek je nekome bio smetnja. Ne ulazimo u to zašto je tako, već konstatujemo stanje, koje se ni do današnjeg dana nije promenilo.
Ako smo nekada mislili da nam je probleme pravio bivši režim, kako da okarakterišemo ono što se sada dešava, u periodu demokratskih promena?
Ono što je bitno da se napomene je činjenica da naši problemi nisu baš mnogo sindikalne prirode. Oni se ne mogu lako definisati, ali su vezani pre svega za specifične probleme struke, koji ranije nisu postojali, a sada se pojavljuju kao predmeti mnogih javnih rasprava, sa tendencijom da se iz njih isključe samo doktori, iako su nosioci posla u zdravstvu.
Ma koliko se „osnivači SLFS“ trudili da održe autoritet institucije, „neko“ se još više trudi da ga razbije i to na najperfidniji način, koristeći pri tome različite oblike pritisaka.
Oni koji poznaju rad sindikata, svakako znaju bivšeg, izbačenog člana i aktivistu Dragana Cvetića, koji je, iako više nije član, sa grupom od još sedam izbačenih članova organizovao potpuno neformalnu skupštinu, 16.decembra,2004. godine, na koju je putem novinskog oglasa pozvao sve svoje pristalice, a zatim iskoristio taj neformalni skup kao „osnov“ za upad u posed računa centrale sindikata, sa depo-kartona uklonio prethodnog potpisnika i upisao Ljiljanu Tomašić i Đorđija Delibašića, zatim tražio od Ministarstva za rad da registruje promenu sedišta iz Masarikove (iz koje se još uvek SLFS nije pomerio) u Brankovu 8, u stan za čije je korišćenje sa gazdaricom imao sklopljen ugovor još 16. decembra, na dan održavanja čuvene lažne skupštine (samo je napravio propust da toga dana iznudi skupu njegovih obožavalaca odluku o promeni sedišta). Kada je od Ministarstva dobio traženo rešenje o promeni sedišta (i pored naših brojnih opomena ovoj instituciji, koja je očigledno sa njim već ušla u kooperaciju), odmah je otvoren drugi račun, na adresi Brankova 8, sa istim PIB-om, na koga su prebačena sva sredstva sa računa centrale u Masarikovoj (čitaj: ukradena). Taj račun je zatvoren krajem 2007. a ne zna se šta je sa novcem koji je na njega prebačen.
Mora se priznati da je ova akcija bila munjevita i vrlo dobro osmišljena, sa ciljem da se sindikatu oduzmu finansijska sredstva kao osnov funkcionisanja. Međutim, rezultat nije bio zadovoljavajući, pa je Cvetićev nepostojeći sindikat bio suočen sa problemima pravne prirode. Njegovi sponzori su uspeli da ga održavaju u životu, vršeći pritisak na pravosudne organe.
Svi oni koji su bili na čelu Sindikata u Masarikovoj bili su izloženi ispitivanjima istražnih organa, još od perioda štrajka, 2003/2004. godine.
Evo nas ponovo na istom terenu!
Iako imamo brojne probleme koje neko mora da rešava, i kada smo svojim objektivnim i korekretnim stavom uspeli da dokažemo javnosti da smo institucija koja zaslužuje ugled, on se pojavljuje sa brojnim pismima koja šalje svim novinskim kućama, direktorima zdravstvenih ustanova kako bi i njih uključio u ovaj sramni proces narušavanja ugleda svim doktorima (koji se, navodno, svađaju), čime i same direktore, koji nisu ni svesni šta rade, uvlači u proces mešanja u unutrašnje stvari jedne nezavisne organizacije.
Situacija se znatno promenila kada je naš sindikat dobio sudski spor protiv Ministarstva zdravlja i pravosnažnu, izvršnu presudu da je reprezentativan, a još više kada je SLFS potpisao protokol o stalnoj saradnji sa SLS (Sindikat registrovan 2004. godine, takođe u Masarikovoj 5) i formirao Savez sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji je podneo zahtev Ministarstvu rada da ga registruje, mada nije morao, jer ovaj Savez predstavlja neopozivu, slobodno izraženu volju pripadnika dve sindikalne organizacije da sarađuju u smislu zaštite radno-pravnog statusa svih zaposlenih doktora i farmaceuta, uključujući i privatnike. Naravno, mogli smo očekivati da će Ministarstvo odbiti da to učini, samo da mu Cvetić nađe i definiše razloge. To su i učinili na osnovu nekakvog pisma koje kod njih stoji, pisanog od strane navedene osobe, a koje je izvor brojnih potpunih netačnih podataka. Kakva blamaža za Ministarstvo!
Uz to su i odgovorni iz ministarstva jasno pokazali da su grubo prekršili zakon na više načina. Jedan od njih je taj što su na zahtev nepotpisanog lica neovašćenom licu omogućili uvid u predmete vezane za registraciju drugih organizacija (SLS i SSLFS). Na osnovu ovog uvida, koji je izvršen od strane čuvenog aktiviste Milana Radonjića (sada penzionisanog doktora), a bez osnovnih podataka o pravnoj proceduri koja je uredno sprovedena u našim sindikatima pre stupanja u ovaj Savez, Cvetić donosi zaključke koji njemu izgledaju logični (ali mu logika nije upalila), pa sa skeniranim potpisom dr Zorana Ivanova (iz perioda kada on više nije bio predsednik u tzv sindikatu u Brankovoj) dostavlja poznato pismo Ministarstvu kao pokriće za njihovo odbijanje da izvrše svoj zadatak. To nezakonito rešenje ministarstva se odmah dostavlja svim zdravstvenim ustanovama čime se ponavlja priča o svađama u sindikatu i narušava ugled onih ljudi koji su časno, svih ovih godina u Masarikovoj 5 branili čast i ugled profesije.
Ne znajući za neke sudske presude koje su stigle ovih dana, on prelazi u napad i piše krivičnu prijavu protiv nekih članova našeg sindikata. Sve ono što je on lično uradio pripisuje njima. Naročito je interesantna izjava, kojom on optužuje određene ljude da su protivpravno koristili sredstva sa nekih „privatnih računa“. Eto dokaza, koliko daleko može da ode politički bezobrazluk čoveka ogrezlog u prevarama.
Svim članovima SLFS, pa i Ministru lično, dužni smo objašnjenje: SLFS nema svoj račun, još od 2004.g. kada je, zajedno sa sredstvima na njemu, ukraden od strane navedenih članova. Račun u Hypo Alpe Adrija banci, koji je takođe otet na nezakonit način i po istoj šemi, pripadao je osnovnoj organizaciji, čiji je potpisnik i ovlašćeno lice bila doktorka koja je pre ove krađe bila predsednik ove OO. Nije bilo privatnih računa, a potrošnja je uredno evidentirana kroz godišnje finansijske izveštaje. Osnovne organizacije su na ovaj način pomagale da se isplate troškovi funkcionisanja kancelarije u Masarikovoj, pošto nam Cvetić i neka ministarstva nisu dozvoljavali normalno funkcionisanje.

Najveće iznenađenje je prijava protiv dr Nevenke Dimitrijević predsednika Izvršnog odbora SLFS Sudu časti Lekarske komore Srbije, koja je osvanula jednog dana na internetu.
Pitamo se : Da li to Cvetić misli da LKS treba da sudi Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije? Ili treba da uvaži njegove brojne, potpuno neprimerene i prizemne optužbe, čiji je jedini efekat da narušava lični i profesionalni ugled dr Nevenke Dimitrijević, spominjući njeno ime devet puta u veoma uvredljivom kontekstu i objavljujući to na internetu, tj. na sajtu nepostojećeg sindikata u Brankovoj? Interesantno je da kao dokaze za ove optužbe navodi nešto što nema veze sa njima: gore navedenu krivičnu prijavu, rešenje o registraciji SLFS, koji tek postaje predmet sudske rasprave, nakon što smo dokazali stranačku sposobnost na sudu, i sopstveno rešenje o licu ovlašćenom za zastupanje, o kome ne vredi ni govoriti, kad znamo da on od juna 2004. godine nije ni član SLFS, pa kako može da ga zastupa?
Interesantno je da ovo isto rešenje o licu za zastupanje sindikata, koje je izdalo Ministarstvo rada, Ministar zdravlja šalje Predsedniku Međunarodne asocijacije doktora medicine za Jugoistočnu Evropu (a nije bio u bilo kakvoj obavezi da mu odgovara na prethodni dopis), pa se pitamo: u kakvoj je on vezi sa Cvetićem? Pitamo se i da li je obavešten o tome da je dr Nevenka Dimitrijević član Predsedništva ove Asocijacije i da li je već ova organizacija podrobno obaveštena o onome što se doktorima radi u Srbiji?
Da bi podaci o prijavi Sudu časti bili sigurni, sačuvaćemo ih na našem sajtu, kao dokaz za neke eventualne sporove. Što je sigurno – sigurno!