Od pre par nedelja je uveden noćni rad u beogradskim domovima zdravlja. Cilj noćnog boravka u kol – centrima ili sobama za izolaciju bio je isključivo zbrinjavanje pacijenata sa simptomima sličnim gripu, putem telefonskih saveta ili saveta nakon obavljenog pregleda. Sve to je trebalo da smanji pritisak na Infektivnu kliniku i Hitnu pomoć zbog naglo nastalog stanja panike nakon proglašenja epidemije virusom AH1N1.
Ma šta rekli direktori domova zdravlja, otvaranje ovakvih dežurnih ambulanti pokazalo se, baš kao što smo predvideli, potpuno nesvrsishodnim, jer su se u njima iscrpljivale dežurne ekipe u neadekvatnim uslovima i u prinudnom položaju tela, a da se javio jedan ili dva pacijenta u toku rada.
Navešćemo nekoliko razloga zbog kojih je ovakva žrtva potpuno nesuvisla:
Domovi zdravlja ne raspolažu antivirusnim lekovima, noću ne rade laboratorije niti rentgen – službe, ne postoji mogućnost da se dokaže prisustvo virusa u krvi, nema respiratora ni kiseonika, niti ove ustanove poseduju kola za transport bolesnika (o uslovima za rad sa zaraženim pacijentima i da ne govorimo).
Zato mnogi pacijenti, znajući za to, traže kontakt sa svojim izabranim lekarem, jer su tako najsigurniji u tok lečenja, ili zbog panike i straha samoinicijativno vrše pritisak na dečje, kao i infektivnu kliniku, a veliki broj njih insistira na pregledu u stanu.
Poseban problem predstavlja pitanje plaćanja onima koji dežuraju. Očigledno je da je procedura uvođenja noćnog rada sprovedena mimo zakona, samo na osnovu usmene preporuke Gradskog sekretara za zdravstvo i uz žurbu direktora da što pre realizuju njegovu ideju i da je pohvale. Zaposlene niko ništa nije pitao.
Umesto zakonskih osam sati noćnog rada, dežura se dvanaest, a vrlo je neizvesno ko će, kako i na osnovu kog ugovora to da plati.
A pošto su doktori, ipak samo ljudi, pitanje je i koliko će dugo da izdrže ovakve obaveze i da li će biti sposobni da „ostanu na nogama“ kada to zaista bude bilo potrebno.
Ministarstvo zdravlja Srbije, Gradski sekretar za zdravlje i direktori domova zdravlja u Beogradu ponovo su pokazali, ovoga puta najjasnije, koliko su im nevažni doktori koje Ministar zove čuvarima zdravstvene kapije i kako je lako žrtvovati ih za političke ciljeve.