Povodom najave RZZO da će se omogućiti refundacija troškova pregleda specijalista, obavljenih u privatnim ordinacijama
Kada je Ministarstvo zdravlja definisalo zakon u smislu dopunskog rada u zdravstvu, jasno nam je bilo da je ovaj posao rađen na brzinu, da su ga radili ljudi „navijački raspoloženi“ i da će problema biti preko glave.
Ovih dana se suočavamo sa praktičnim nedostacima propisanih pravila ponašanja u privatnim ordinacijama.
Mogućnost za dopunski rad realno je dobio samo mali broj doktora i to dozvolom dekana Medicinskog fakulteta, što je zapravo zamena teza, obzirom da Dekan ne može da odobri rad u privatnoj ordinaciji, već samo na nekom privatnom fakultetu.
Ostali, koji nisu nastavno osoblje, i dalje čekaju odobrenje direktora svojih kliničkih centara, a ono je, opet, uslovljeno prethodnim uređenjem rada u večernjim klinikama, pa tako izgleda da im je ovo odobrenje „na dugačkom štapu“(pojam večernjih klinika i vanstandardnih usluga i dalje ostaje nedefinisan).
U međuvremenu, pacijenti sve češće odlaze na preglede u privatne klinike i ordinacije. Tamo im se zakazuju pregledi kod određenih doktora koji su im vremenski bili nedostižni u državnim ustanovama, a sve zbog gužvi, realnih ili veštački napravljenih iz nekog razloga.
Za to vreme Ministarstvo zdravlja sve više otežava rad državnih lekara uvođenjem mnogih novih administrativnih propisa, ali i podržavanjem i potenciranjem kampanje za prava pacijenata, koja nisu definisana, ali čija najava je podstakla ogromnu količinu agresivnosti prema „belim mantilima“.
Tako se sve češće javljaju opravdani zahtevi da lečenje u privatnim ordinacijama dobije svoje mesto u sistemu zdravstvenog osiguranja, ali Republički zavod za zdravstveno osiguranje nije u mogućnosti iz različitih razloga, da podrži ove zahteve.
Sada, umesto uređenja zakona o privatnom radu, uvođenja reda u rad privatnih ordinacija u smislu poštovanja profesionalnih pravila ponašanja, zdravstvene evidencije i statistike, planiranja potrebnih kadrova; uvodi se mogućnost refundacije troškova pregleda koji su iz određenih razloga obavljeni privatno.

Smatramo da je, pre realizovanja ove refundacije, neophodno definisati cene usluga koje Fond može da plati , jer će „bilo koja cena“ otvoriti prostor za mnoge manipulacije i nove vidove korupcije, što bi moglo dovesti do odliva velike količine sredstava iz fonda zdravstvenih osiguranika.
Na tom problemu bi morala biti angažovana i Lekarska komora Srbije, definisanjem cenovnika usluga i izjednačavanjem cena u privatnom sektoru.
Iznad svega, neophodno je definisati uslove rada zaposlenih u privatnim ordinacijama, kroz ugovore u radu, što je, svakako domen sindikata.
Zato je i formiran Savez sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji članstvom obuhvata, pored državnih lekara i sve privatnike, kao i nezaposlene doktore.
Dok se svi ovi veliki problemi ne reše, biće veoma rizičan status privatnih klinika i onih koji u njima rade, a nemogućnost da se bira lečenje za sopstvene pare ostaviće večitu dilemu: lečenje u državnoj ili privatnoj praksi?

Beograd, 05.07.2010.