JESU LI STOMATOLOZI DRŽAVNI SLUŽBENICI

Nakon stupanja na snagu novog Zakona o zdravstvenom osiguranju, 2005. godine, Ministarstvo zdravlja je postavilo nove standarde za zapošljavanje svih profila zdravstvenih radnika, koji su vezani za broj stanovnika na određenom području.
U istom Službenom glasniku su tada objavljeni normativi i mere izvršenja, vezani za plan rada, koji su bili osnova za zaključivanje ugovora sa RZZO.
Početkom 2006, međutim, stupio je na snagu novi Pravilnik RZZO koji stomatološke usluge više nije svrstavao u obavezne vidove zdravstvenog osiguranja (osim kada se one pružaju određenim, strogo definisanim poznatim kategorijama pacijenata), a njihove cene regulisane su cenovnikom Fonda. Zdravstvenim ustanovama omogućeno je da u nekim segmentima menjaju ovaj cenovnik i smanje cene nekih usluga, ukoliko žele, i ako misle da sa nižom cenom mogu da omoguće veći priliv pacijenata. Zato su postojale razlike u cenama pojedinih usluga u različitim ustanovama.
Međutim, ključni momenat je bio socijalni program koji je za tu godinu bio predviđen od strane Ministarstva zdravlja i na osnovu koga je trebalo da se izvrši racionalizacija kadrova u zdravstvu. U cilju što boljeg rešavanja socijalnog programa u stomatologiji, Ministarstvo je izdalo detaljno uputstvo koje je govorilo o načinu i putu za njegovo rešavanje (sa tri moguće opcije).
Naplaćivanje stomatoloških usluga, sa druge strane, onemogućilo je realizaciju ugovorenog plana rada, jer se usluge koje se naplaćuju i ne fakturišu, pa se tako i ne prikazuju kao radni učinak.
Fond je shvatio ovaj problem i omogućio poslodavcima da potpišu ugovor sa njim tako da obezbede i prikažu u realizaciji plana dva segmenta: jedan deo sredstava kao zaradu ustanove od naplaćenih usluga, a drugi deo kroz fakturisanje usluga za obavezne vidove zdravstvene zaštite. Tako je RZZO nastavio da uplaćuje domovima zdravlja bruto zarade za ugovorene kadrove u stomatologiji.
Na direktorima je bilo da se unutar ustanove opredele za jednu od opcija:
1.da, bez obzira na standarde, zadrže sve zaposlene, ne menjaju im plate, a da eventualnu razliku nadoknade iz zarade stomatologa.
2.da, sledeći instrukcije Ministarstva zdravlja, sprovedu postupak tehnološkog viška po Zakonu o radu i predlože neku od predviđenih opcija.
Ipak, većina direktora je izabrala treću varijantu, koja podrazumeva smanjenje zarade svim zaposlenim stomatolozima pod izgovorom da nisu zaradili dovoljno novca, uveli pojam „tržišta rada“ u državnoj službi i izmislili neophodnost plaćanja stomatoloških majstora, spremačica, struje kirije i sl.
Da bi se pokrili u smislu zakona, izmislili su anekse ugovora (svaki direktor je bio autor svog aneksa) koji nemaju nikakvo uporište u Zakonu o radu i koji su sada predmeti mnogih sudskih sporova.
Dakle, pojam „tržišne zarade“ je izmišljen od strane menadžera zdravstvenih ustanova i ne može se primeniti na stomatologe u domovima zdravlja, jer je njihovo prisustvo sada determinisano standardima Ministarstva i ZOZO, koji ih tretira kao jednu od četiri kategorije izabranih lekara.
Naš sindikat je u maju 2006. g. podneo inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti navedenog pravilnika Fonda sa Zakonom, vezano za status stomatologa, ali taj postupak još nije okončan.
Mnogi sporovi koje stomatolozi vode protiv svojih poslodavaca su u toku a više njih je već završeno u korist zaposlenih, u velikom broju slučajeva uz asistenciju našeg Sindikata.
Ipak, još uvek ima prostora za nepoštovanje zakona i manipulacije u ovoj oblasti, jer se u ugovoru koje zdravstvene ustanove sklapaju sa RZZO zaposleni u stomatologiji ugovaraju „u masi“ pa se tako dobijaju i sredstva za njihove plate, što menadžerima omogućava da višak sredstava iz zarade usmere na drugu stranu i troše u nepoznate svrhe.
Pri tome koriste i metode psiholoških pritisaka, sa pričama o višku zaposlenih i o mogućim otpuštanjima, što među zaposlene unosi paniku i strah od neizvesnosti.

Smatramo neophodnim da se Ministarstvo zdravlja izjasni kakve ima planove sa stomatološkom službom i da uskladi svoje projekte i akcije sa RZZO. Na žalost, i jedni i drugi ovo izbegavaju. Tako će preventiva u ovoj oblasti, kao i zdravstvena evidencija i statistika ostati u istoriji, jer se pacijenti leče u raznim ordinacijama i o njihovom lečenju nemamo jedinstvenu bazu podataka.