KAKO SU ZAKONOM REGULISANI PREKOVREMENI RAD I PRIPRAVNOST

Problem prekovremenog rada u zdravstvenim ustanovama regulisan je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ).

Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj ustanovi su dve kategorije dežurstava, obe definisane članom 78. ovog zakona kao „poseban oblik prekovremenog rada“.
U istom članu (78) navedeno je i da „odluku o uvođenju i obimu pripravnosti i rada po pozivu donosi direktor zdravstvene ustanove“. A „zdravstveni radnici koji obavljaju te poslove imaju prava na uvećanu zaradu u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje rad“.
Prema članu 77 ZZZ „odluku o uvođenju i obimu dežurstava na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom radniku donosi direktor zdravstvene ustanove“.

Zdravstvenom radniku dežurstvo ne može trajati duže od deset časova nedeljno!

Izuzetno, direktor zdravstvene ustanove može doneti odluku da za određenog zdravstvenog radnika dežurstvo traje i duže, a najviše 20 časova nedeljno.“ Međutim, za ovakvu odluku direktora saglasnost mora da da Ministarstvo, ali uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog zavoda za javno zdravlje.

Naknada zarade za dežurstva regulisan je specijalnim odeljkom Opštih akata ustanove, a to je: Kolektivni ugovor ili Pravilnik o radu.

Isplata naknade za sve oblike dežurstava predstavlja sve veći problem u bolničkim ustanovama širom Srbije, jer poslodavci izbegavaju svoje obaveze na razne načine.
O ovom problemu, kao i o mnogim drugim ne treba ćutati, u suprotnom ne možemo da rešimo ni jedan od njih. Ovo što je navedeno je samo zakonska osnova na koju se treba pozvati ukoliko se primeti neka nepravilnost.