Čuveni i veoma citiran Sl. glasnik republike Srbije, broj 43 iz 2006.godine objavio je dva pravilnika Ministarstva zdravlja, koja su istog momenta postala kamen spoticanja za rad u okviru nove organizacije zdravstvenih ustanova, kao i za nesmetano obavljanje zdravstvene delatnosti.
Od prvog momenta smo signalizirali javnosti da pravilnici sadrže brojne nelogičnosti, a da su se najveći problemi u smislu organizacije i ostvarivanja propisanih normi survali naročito na primarnu zdravstvenu zaštitu, sa posebnom diskriminacijom lekara opšte medicine, koji je dobio ulogu „čuvara zdravstvene kapije“ i administrativno-politički naziv „izabrani lekar“.
U to vreme je započeta i kampanja za zaštitu prava pacijenata, paralelno sa aktivnostima koje je RZZO sprovodio za sprovođenje pravičnosti u sistemu, nabavkom dovoljnog broja stentova i veštačkih kukova, sa jasnim ciljem da spreči korupciju i onemogući delovanje farmako-mafije uvođenjem lista čekanja i najzad, da opameti neljubazne i neradne zdravstvene radnike i nagradi kroz već poznatu kapitacionu formulu samo one koji rade kvalitetno i to isključivo kao izabrani lekari.
Iako je Ministarstvo postavilo veoma nezadovoljnog pacijenta „u centar zdravstvenog sistema“, ne može se reći da ga je umilostivio. Ne može se reći ni da lekari više nisu korumpirani, a ostaje i pitanje: ko koliko radi?
Liste čekanja su sve duže, privatnih ordinacija je sve više, a rad „na crno“ više niko i ne konstatuje!
Iako je bilo evidentno da je stanje u zdravstvu sve gore, neke vladine institucije su se upregle da pronađu i podrže insajdera i razbijaju Sindikat lekara i farmaceuta Srbije iznutra, kako bi neutralisali jedini glas razuma koji je signalizirao da postoje problemi koji se moraju rešavati. Možda je samo malo nedostajalo i da uspeju.
Ovih dana se ponovo poteže priča iz Službenog glasnika br 43 iz 2006. i ponovo se priča o normi od 36 pacijenata koje lekar mora da pregleda u toku radnog dana u ambulanti opšte medicine. Na godišnjem nivou, za ispunjenje plana potrebno je pregledati 7200 pacijenata. Pošto se gužve u domovima zdravlja ne smanjuju, važna osoba iz Ministarstva zdravlja, u „Dnevniku TV Pink“ izjavljuje da će ovo ministarsvo da „istraži šta se to dešava u ordinacijama opšte medicine“
Ova priča, kao i priča o prosečnoj dužini trajanja pregleda i ona o krivici lekara za loš odaziv na poziv za vakcinaciju protiv meksičkog gripa i mnoge druge priče koje mnogi ne bi ni razumeli, postala je sasvim ofucana i nikoga više ne interesuje.
Pacijenti jesu malo razjareni zbog sve manjih prava iz oblasti osiguranja koja mogu da ostvare, za šta, naravno optužuju ozloglašenu lekarsku profesiju. Ali, to ne predstavlja prepreku za direktore da na najgori način krše zakone (jer njihovi pravnici ne umeju da ih protumače) tako što konstantno ugrožavaju radno – pravni status doktora da bi bili odani Ministru i političkoj stranci kojoj pripadaju.
Direktorsko mesto je postalo jako popularno, što zbog materijalne koristi, što zbog mogućnosti da se ne radi mnogo.
Mi smo analizirali njihov rad i efekat njihove kooperativnosti sa Ministarstvom i zaključili da su se nadvili tamni oblaci nad menadžerima koji ne znaju kada treba da odu sa ovog rizičnog položaja.