OPLJAČKANA STOMATOLOGIJA

Počevši od momenta kada je u novinama objavljeno da stomatolozi ne rade ništa a pacijenti ne peru zube, pa preko uvođenja pravilnika RZZO o naplati svih usluga u stomatologiji i socijalnog programa za zaposlene u stomatologiji,došli smo do sadašnjeg stanja u kome slobodno možemo da postavimo pitanje: Šta to beše stomatologija?
Ako apstrahujemo idealnu činjenicu da možda imamo sve zdrave zube ili da imamo svog stomatologa koji odvajkada ima privatnu ordinaciju ili da nam se sin tek zaposlio kao stomatolog u nekom domu zdravlja (pa idemo da vežba na nama), postavlja se pitanje: Kako da rešimo probleme sa zubima, kad nam je doktor kome smo verovali otišao ko-zna-kuda iz državne službe još 2006?
Kada je objavljen pravilnik fonda sa cenama u stomatologiji, ni u jednom zakonu nije definisan radno-pravni status stomatologa različito od ostalih zaposlenih. Samo je napravljen socijalni program da bi se putem prirodnog odliva, uz bedne naknade koje je država davala onima koji ga prihvate, zdravstveni sistem prilagodio novim standardima Ministarstva zdravlja.
Direktori su tada pustili mašti na volju i izmišljali “vrlo kreativne” anekse ugovora o radu za stomatologe koji su ostali. Tako su ozakonili krađu i otimačinu, a ove zaposlene ubedili da moraju jako mnogo da rade da bi mogli da zarade za sestru, majstora, sprermačicu, vodu, struju, grejanje i ko zna šta još!
Kako je raslo nezadovoljstvo zaposlenih, ovakav tretman je sve češće bio predmet sudskih sporova. Sve ovakve sporove zaposleni su dobili, uz silno finansijsko i emocionalno iscrpljivanje, ali to nije bio imperativ da direktori počnu da poštuju sudske odluke niti zakon o radu.
Za sve to vreme, Ministarstvo i Fond bili su saučesnici okrivljenih direktora, jer na mnoge zahteve za pravilno tumačenje stanja nisu odgovarali ili su davali dvosmislene odgovore, da pomognu svojim štićenicima. .
Sada definitivno više nema novih aneksa ugovora! Ali zato postoji nova moda: ugovaranje zaposlenih stomatologa sa Fondom u masi.
Šta to realno znači? znači da direktor kroz ukupan broj zaposlenih (bez priloženih aplikacija o njima, jer su masa), prikazuje broj stomatologa koji odgovara standardu za zapošljavanje i zaradu izraženu u procentualnom odnosu između ostvarenog prihva u novcu i realizovanih usluga za pacijente sa obaveznim vidom zdravstvenog osiguranja.
Ovako, najviše institucije direktno podupiru nezakonite radnje direktora, vezano za manipulacije novcem, jer: mogu da zaposle koga god hoće, da dobiju od RZZO novac za plate onog broja koji se uklapa u standarde, a da se zarada prikaže samo u potrebnom obimu, da bi se uklopila u predviđene okvire. Nije li to oblik korupcije?
Dakle, stomatologija ostaje i dalje zlatni rudnik domova zdravlja!
Nikome nije bitno što smo izgubili tri najvažnije koristi dobro organizovane službe: 1) preventivu; 2) zdravstvenu statistiku i evidenciju i 3) kontrolu identiteta ličnosti prema njegovom stomatološkom kartonu (što je u svetu najvažniji dokaz identiteta neke osobe)

Drugi deo problema odnosi se na privatnu stomatološku praksu.
Činjenica je da ovakvih ordinmacija ima mnogo, ali nisu pod jednim krovom.
Znamo i to da ni jedan stomatolog nije specijalista za sve, kao i da prilikom svake vrste intervencije nešto može da krene naopako. A ako se to, ne daj bože i desi, znamo put: Upropastio pacijenta, ubio ga, pokrao. Zatim novine, televizija, pa sankcije o kojima ne smemo ni da govorimo.
I tu se krug zatvara.
Pošto je u tom krugu sada najbitnije da sve prođe kroz fiskalnu kasu, da bismo strogo kontrolisali naplaćivanje zdravstvenih usluga u periodu ekonomske krize, pacijentima moramo da damo jedan veoma bitan savet:
Ljudi, čuvajte zube!