Krađa identiteta
prikaz slučaja
KRAĐA IDENTITETA PRAVNOG LICA
PRIKAZ SLUČAJA
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije poslužio je, verovatno kao primer, tj kao pilot projekat za ovakvu vrstu manipulacije, koja je u stvari ekonomske prirode. Niz postupaka sprovedenih u kratkom vremenskom periodu i uz podršku veoma važnih struktura spolja i iznutra imao je za cilj da se pravnom licu otmu finansijska sredstva a da mu se paralelno sa tim oduzme i legitimitet, kako bi se pravosudni organi doveli u zabunu i kako bi se u periodu sporog rešavanja sudskih sporova napravio obrt tim
sredstvima. Pošto u slučaju SLFS ovaj pilot-projekat još uvek nije doveden do kraja, ne može se sa sigurnošću dati obrazac koji bi se u budućnosti pouzdano mogao koristiti.
Pošto mi nismo ekonomisti već doktori mi možemo da damo samo sopstveno viđenje ovog novog svetskog trenda, što ne znači da svi privrednici, manji ili veći ne treba da budu na oprezu, jer se svima njima to može desiti.
Početak svi znamo: SLFS je osnovan 1992. god, a od 2000. god. njegovo sedište se nalazi u Ulici Masarikovoj 5. Danas jedna grupa ljudi, bliskih saradnika Ministarstva zdravlja tvrdi da taj sindikat više ne postoji, već da je preseljen u Brankovu 8 (privatan stan u koji su se smestili bivši članovi sindikata, izbačeni iz SLFS zbog antipropagandnog delovanja, a sada su tu ugostili i sedište Lekarske komore. Za nas oni predstavljaju sindikalnu ispostavu ministarstva zdravlja). Zašto oni to tvrde? – zato što su oni sami premestili sedište sindikata, da bi dokazali da pravno lice kome su oni uzeli novac sa računa, više ne postoji.
U obraćanju predsednicima osnovnih organizacija SLFS objavljenom na sajtu ove sindikalne ispostave ministarstva zdravlja, pod datumom 18. 10 2005. god, tadašnji predsednik predesedništva SLFS, a sada Predsednik istog (osoba sa "diplomom" lica ovlašćenog za zastupanje), Prim. dr Zoran Ivanov, u početku kaže: „Poštovane koleginice, poštovane kolege. Nažalost, jedna grupa članova našeg sindikata iz kancelarije iz Masarikove, u pismu od 11. 10. 2005. god. ne shvata ili ne želi da shvati realnost.“
Ovaj citat nas je podstakao da se setimo hronologije radnji koje su dovele u zabludu deo pravosudnog sistema a uspostavile kriminalne pozicije pojedinih bivših članova SLFS, koje oni sistematski i sa sve većim žarom sve više učvršćuju.. Ovo iznošenje podataka ima za cilj da sve doktore jasno informiše o tome koliko su nesigurni u ovom sitemu i koliko je važno da imaju jedinstven stav, pre svega o tome šta je istina a šta laž. Iako ne znamo na šta se, konkretno odnosilo to naše pismo od 11. 10. 2005. godine (zašto nisu naveli i pismo pa da se svi setimo?), želimo da pokažemo da smo veoma realni, po pitanju svih detalja oko funkcionisanja ove sindikalne ispostave.
Dakle, plan oko krađe identiteta započeo je sa falsifikovanjem pečata SLFS od strane grupe ljudi koji su zbog svoje izdajničke aktivnosti u vreme štrajka lekara 2003/04. godine, odlukom Glavnog odbora izbačeni iz ove organizacije i tada je prestalo njihovo članstvo i ukinuto im je pravo da preduzimaju bilo kakve radnje u vezi ove organizacije. Pošto je njihov zadatak bio da razbiju sindikat iz već poznatih razloga (a sindikat je tada već brojao oko 14000 članova), razumljivo je što se oni na svoj status nisu ni obazirali.
Kada su čuli da je Prelazno predsedništvo SLFS, nakon zamrznutog štrajka lekara, u junu 2004. god, zakazalo Statutarnu skupštinu za 23. decembar 2004. god, sačekali su da se taj datum što više približi, a zatim, na brzinu organizovali sastanak lekara koje su skupili sa raznih strana i taj sastanak nazvali "vanrednom skupštinom", na kojoj su doneli odluku da upadnu u posed računa SLFS, imenujući za tu misiju dve osobe: Đorđija Delibašića i Ljiljanu Tomašić. Oni su uredno otišli u Komercijalnu banku, u Ulici Kneza Miloša br.4 i na potpuno nelegalan način izbacili potpis prethodnog deponenta, Milisava Živkovića (sada njihovog člana), dana 24. 12. 2004. a njih dvoje deponovali svoje potpise. Na tom depo kartonu stoji adresa Masarikova 5, kao i telefoni naše kancelarije.
24. 01. 2005. godine dobijaju rešenje o promeni sedišta SLFS od Ministarstva za rad, a već 28. 01. 2005. navedeni deponenti ponovo odlaze u Komercijalnu banku, Kneza Miloša br 4, otvaraju novi račun (u daljem tekstu: račun broj 2), prebacuju sredstva sa prvog računa na račun br 2 (1 572 672, 37 dinara).
Nakon dopisa, koji je upućen Komercijalnoj banci od strane Milisava Živkovića, Četvrti opštinski sud je odbio predlog poverioca da uvede privremene mere protiv novih potpisnika, kao neosnovan.
Tako su u opticaju ostala dva računa, jedan sa novcem, čija je dalja sudbina nepoznata i jedan potpuno prazan koji i danas služi za potrebe sindikalne ispostave ministarstva zdravlja, broj 205-24360-49.
Ovo je samo deo činjeničnih podataka. O njima se ne može polemisati i oni nemaju nikakve veze sa izjavama i saopštenjima ljudi koji sasvim dobrovoljno i bez ikakave naknade rade u Masarikovoj 5 (za razliku od ovih iz Brankove koji mogu da se luksuziraju i dobijaju platu, pošto je, očigledno, novac njihov jedini stimulans, a ne interesi struke) .Ove akcije izvedene su munjevitom brzinom i imale su za cilj samo jedno: GAŠENJE SLFS
Zbog toga što smo opstali i što smo sve bliže kraju sudskih sporova koji nedvosmisleno dokazuju njihovu krivicu, sve smo češće u situaciji da se branimo. A mora se priznati da je onaj koji se brani uvek u lošijem položaju od onoga koji napada.
Protiv nas i našeg delovanja nemaju ni jedan argument. Činjenice su sledeće:
– Iako su od dugodogišnjeg pomoćnika ministra za rad, Ljiljane Milosavljević, dobili rešenje da su premestili adresu, ne može niko da zabrani članovima SLFS da "stanuju" u Masarikovoj 5, sve dok plaćaju stanarinu.
– Niko od nas se ne predstavlja lažno. Svi smo članovi sindikata, uredno izmirujemo svoje statutarne obaveze.
– Svi smo doktori, časni i ugledni i obavljamo svoju sindikalnu delatnost entuzijatski, bez novčane naknade, paralelno sa poslom koji redovno obavljamo. Pri tome trpimo veliki pritisak svojih poslodavaca, jer su i oni indoktrinisani od strane tima: Ministarstvo–Sindikalna ispostava ministarstva.
Iako je u obraćanju predsednicima osnovnih organizacija, navedenom pri početku ovoga teksta, dr Zoran Ivanov rekao "Predsedništvo će usmeriti energiju ka jačanju jedinstva sindikata lekara i neće se više oglašavati povodom stvari koje su odavno završene", moramo da konstatujemo da je ovo čista laž, obzirom na brojna obaveštenja direktorima i javnosti kojima se negira sve ono što mi, iz Masarikove želimo da uradimo ili kažemo.
Postavljamo pitanje: Zašto im mi toliko smetamo?
Pošto mi nismo ekonomisti već doktori mi možemo da damo samo sopstveno viđenje ovog novog svetskog trenda, što ne znači da svi privrednici, manji ili veći ne treba da budu na oprezu, jer se svima njima to može desiti.
Početak svi znamo: SLFS je osnovan 1992. god, a od 2000. god. njegovo sedište se nalazi u Ulici Masarikovoj 5. Danas jedna grupa ljudi, bliskih saradnika Ministarstva zdravlja tvrdi da taj sindikat više ne postoji, već da je preseljen u Brankovu 8 (privatan stan u koji su se smestili bivši članovi sindikata, izbačeni iz SLFS zbog antipropagandnog delovanja, a sada su tu ugostili i sedište Lekarske komore. Za nas oni predstavljaju sindikalnu ispostavu ministarstva zdravlja). Zašto oni to tvrde? – zato što su oni sami premestili sedište sindikata, da bi dokazali da pravno lice kome su oni uzeli novac sa računa, više ne postoji.
U obraćanju predsednicima osnovnih organizacija SLFS objavljenom na sajtu ove sindikalne ispostave ministarstva zdravlja, pod datumom 18. 10 2005. god, tadašnji predsednik predesedništva SLFS, a sada Predsednik istog (osoba sa "diplomom" lica ovlašćenog za zastupanje), Prim. dr Zoran Ivanov, u početku kaže: „Poštovane koleginice, poštovane kolege. Nažalost, jedna grupa članova našeg sindikata iz kancelarije iz Masarikove, u pismu od 11. 10. 2005. god. ne shvata ili ne želi da shvati realnost.“
Ovaj citat nas je podstakao da se setimo hronologije radnji koje su dovele u zabludu deo pravosudnog sistema a uspostavile kriminalne pozicije pojedinih bivših članova SLFS, koje oni sistematski i sa sve većim žarom sve više učvršćuju.. Ovo iznošenje podataka ima za cilj da sve doktore jasno informiše o tome koliko su nesigurni u ovom sitemu i koliko je važno da imaju jedinstven stav, pre svega o tome šta je istina a šta laž. Iako ne znamo na šta se, konkretno odnosilo to naše pismo od 11. 10. 2005. godine (zašto nisu naveli i pismo pa da se svi setimo?), želimo da pokažemo da smo veoma realni, po pitanju svih detalja oko funkcionisanja ove sindikalne ispostave.
Dakle, plan oko krađe identiteta započeo je sa falsifikovanjem pečata SLFS od strane grupe ljudi koji su zbog svoje izdajničke aktivnosti u vreme štrajka lekara 2003/04. godine, odlukom Glavnog odbora izbačeni iz ove organizacije i tada je prestalo njihovo članstvo i ukinuto im je pravo da preduzimaju bilo kakve radnje u vezi ove organizacije. Pošto je njihov zadatak bio da razbiju sindikat iz već poznatih razloga (a sindikat je tada već brojao oko 14000 članova), razumljivo je što se oni na svoj status nisu ni obazirali.
Kada su čuli da je Prelazno predsedništvo SLFS, nakon zamrznutog štrajka lekara, u junu 2004. god, zakazalo Statutarnu skupštinu za 23. decembar 2004. god, sačekali su da se taj datum što više približi, a zatim, na brzinu organizovali sastanak lekara koje su skupili sa raznih strana i taj sastanak nazvali "vanrednom skupštinom", na kojoj su doneli odluku da upadnu u posed računa SLFS, imenujući za tu misiju dve osobe: Đorđija Delibašića i Ljiljanu Tomašić. Oni su uredno otišli u Komercijalnu banku, u Ulici Kneza Miloša br.4 i na potpuno nelegalan način izbacili potpis prethodnog deponenta, Milisava Živkovića (sada njihovog člana), dana 24. 12. 2004. a njih dvoje deponovali svoje potpise. Na tom depo kartonu stoji adresa Masarikova 5, kao i telefoni naše kancelarije.
24. 01. 2005. godine dobijaju rešenje o promeni sedišta SLFS od Ministarstva za rad, a već 28. 01. 2005. navedeni deponenti ponovo odlaze u Komercijalnu banku, Kneza Miloša br 4, otvaraju novi račun (u daljem tekstu: račun broj 2), prebacuju sredstva sa prvog računa na račun br 2 (1 572 672, 37 dinara).
Nakon dopisa, koji je upućen Komercijalnoj banci od strane Milisava Živkovića, Četvrti opštinski sud je odbio predlog poverioca da uvede privremene mere protiv novih potpisnika, kao neosnovan.
Tako su u opticaju ostala dva računa, jedan sa novcem, čija je dalja sudbina nepoznata i jedan potpuno prazan koji i danas služi za potrebe sindikalne ispostave ministarstva zdravlja, broj 205-24360-49.
Ovo je samo deo činjeničnih podataka. O njima se ne može polemisati i oni nemaju nikakve veze sa izjavama i saopštenjima ljudi koji sasvim dobrovoljno i bez ikakave naknade rade u Masarikovoj 5 (za razliku od ovih iz Brankove koji mogu da se luksuziraju i dobijaju platu, pošto je, očigledno, novac njihov jedini stimulans, a ne interesi struke) .Ove akcije izvedene su munjevitom brzinom i imale su za cilj samo jedno: GAŠENJE SLFS
Zbog toga što smo opstali i što smo sve bliže kraju sudskih sporova koji nedvosmisleno dokazuju njihovu krivicu, sve smo češće u situaciji da se branimo. A mora se priznati da je onaj koji se brani uvek u lošijem položaju od onoga koji napada.
Protiv nas i našeg delovanja nemaju ni jedan argument. Činjenice su sledeće:
– Iako su od dugodogišnjeg pomoćnika ministra za rad, Ljiljane Milosavljević, dobili rešenje da su premestili adresu, ne može niko da zabrani članovima SLFS da "stanuju" u Masarikovoj 5, sve dok plaćaju stanarinu.
– Niko od nas se ne predstavlja lažno. Svi smo članovi sindikata, uredno izmirujemo svoje statutarne obaveze.
– Svi smo doktori, časni i ugledni i obavljamo svoju sindikalnu delatnost entuzijatski, bez novčane naknade, paralelno sa poslom koji redovno obavljamo. Pri tome trpimo veliki pritisak svojih poslodavaca, jer su i oni indoktrinisani od strane tima: Ministarstvo–Sindikalna ispostava ministarstva.
Iako je u obraćanju predsednicima osnovnih organizacija, navedenom pri početku ovoga teksta, dr Zoran Ivanov rekao "Predsedništvo će usmeriti energiju ka jačanju jedinstva sindikata lekara i neće se više oglašavati povodom stvari koje su odavno završene", moramo da konstatujemo da je ovo čista laž, obzirom na brojna obaveštenja direktorima i javnosti kojima se negira sve ono što mi, iz Masarikove želimo da uradimo ili kažemo.
Postavljamo pitanje: Zašto im mi toliko smetamo?