Direktori zdravstvenih ustanova su dobili nove instrukcije o dopunskom radu koje je dalo Ministrstvo zdravlja.
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije konstatuje da je koncepcija bolje formulisana i da je jasna namera da se potpuno razdvoje državne i privatne institucije. Međutim, nigde nije spomenuto pitanje odgovornosti poslodavca za kvalitet onih koji rade, niti potreba da se organizacija posla podigne na nivo koji će svaku zdravstvenu instituciju činiti prepoznatljivom, onako kako su prepoznatljive privatne ordinacije.
Naša primedba se, pre svega, odnosi na način odobravanja rada sa nepunim radnim vremenom, koji podrazumeva saglasnost, ne samo stručnog saveta i direktora ustanove, već i samog Ministarstva.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva sa onima koji zastupaju institucije kao pravna lica i znajući koliko oni nepravedni mogu da budu, smatramo da je nedopustivo da im se ovako omogući još jedan način da nagrade samo sebi lojalne, a one druge izlože još većem mobingu i ucenama. Ovo ne bi vodilo uređenju odnosa između privatnog i društvenog sektora, već potpunoj diskriminaciji ljudi u okviru ugovora o radu, što je potpuno nedopustivo i zabranjeno Zakonom o radu i Ustavom republike Srbije.
Osim toga, Zakonom o radu dozvoljeno je sklopiti ugovor o radu sa drugim poslodavcem, bez preciziranja da li je osnivač država ili privatnik. U instrukcijama Ministarstva zdravlja se,ipak, uporno insistira na zabrani rada kod privatnog poslodavca, čime se kompletan privatni sektor bez razloga dovodi u stanje potpune diskriminacije. U tom smislu se onima koji i dalje rade dopunski u privatnim ordinacijama preti trenutnim otkazom. Ovo je protivzakonito, jer kada je u pitanju uređenje Ugovora o radu, Lex specialis koji tretira ovo uređenje je upravo Zakon o radu.
Zato želimo da istaknemo javnosti sledeće:
Da je očigledno da namere onih koji sprovode reforme nisu dobre i da se ovakvim protivzakonitim rešenjima unosi prilična konfuzija u, ionako klimav, pravni sistem.
Najavljena je nova sezona „lova na veštice koje rade u privatnim ordinacijama“ što će imati dalekosežne posledice po sudbinu struke kojom se bavimo, jer je očigledno da sistem zastrašivanja ne može dovesti do boljitka. Njime se neće podići nivo odgovornosti doktora već će se, ionako preterano politizovan zdravstveni sistem, kompletno staviti u službu politike.
Pacijentima je već dosta novotarija, koje ih stavljaju u sve duže redove i liste čekanja, a iz džepa im izvlače sve veće pare, koje nemaju. Njima treba, bar jednom, dati nadu da će u natežim trenucima života imati pored sebe stručan i human tim koji će im olakšati bolest i ubrzati ozdravljenje.
A što se doktora tiče-njima više nikakve pretnje i ne dopiru do ušiju. Pitaju se samo: postoji li još nešto što im nije urađeno u aktuelnom sistemu vlasti?

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije
Beograd, 06.11.2008.