26.11.2005. HAJKA NA LEKARE
26.11.2005.
Da li su doktori jedini krivci
reakcija SLFS na hajku na lekare u sredstvima informisanja
Na osnovu trenutne situacije u sistemu zdravstva možemo reći sledeće: suma koja se godišnje izdvaja za zdravstveno osiguranje je toliko mala da ne može da pokrije troškova za lekove a kamoli plate zdravstvenih radnika, koje su ionako male. Dijagnostika je takođe skupa i većini građana Srbije još uvek nedostupna. Sa druge strane u porastu je broj obolelih od malignih bolesti i hroničnih masovnih nezaraznih oboljenja, što je posledica lošeg standarda, teških uslova i nekvalitetnog načina života. Bitku sa ovim pojavama moraju da iznesu na svojim leđima zaposleni u zdravstvu, koji, živeći u istom sistemu, vode borbu i na drugom frontu, boreći se za sopstvenu egzistenciju. Zbog toga su moral i disciplina dostigli podjednako nizak nivo, kao što je prisutan i u svim ostalim društvenim segmentima.
U tako neizlečivom stanju zdravlja izgleda da je otvorena sezona lova na doktore, pa se u te svrhe svakoga dana u pojedinim listovima pojavljuje po neki članak u kome se detaljno govori o korupciji i javno omalovažava i kažnjava po neko od pripadnika doktorske profesije, a da se sud nije oglasio po pitanju njegove stvarne krivice. Svaka takva situacija izaziva opor ukus u ustima, naročito pri pomisli na to koliko je godina učenja i rada bilo potrebno da bi poniženje bilo ovako efektno. Kome to odgovara, a ko može da kaže: “Ona je kriva. Ja sam pošten i meni to ne može da se desi?" Niko, jer je život vrlo čudan i ume da se igra ljudskim sudbinama na vrlo nepredvidiv način. Za to vreme, dok se na njima lome kola, lekari nemaju prava ni na kakvu zaštitu, jer nemaju svoju komoru, a Sindikat Lekara i Farmaceuta je jedini sindikat u državi kome se na najneverovatniji način osporava pravo na delovanje. U isto vreme, bez učešća lekara, donose se zakoni i propisi za zdravstvo koji će već u bliskoj budućnosti dati dalekosežne posledice. Stoga se, ipak, mi, pripadnici najhumanije profesije i sledbenici Hipokratovi osećamo prozvanim da se oglasimo:
Optužujemo svaki oblik korupcije, od bakšiša u kafani do najkrupnije političke korupcije.
Optužujemo svakoga ko iznuđuje novac i svakoga ko uz pomoć novca iznuđuje ličnu korist koja mu po nekom pravilu ne pripada (i njega treba strogo kazniti).
Smatramo da su želja za korupcijom i korumpiranost loše ljudske osobine, ali osudjujemo i svakodnevnu potrebu korumpiranih novinara da objavljuju u štampi napise o korumpiranim doktorima, unapred osu]enim, bez suda i presude. Smatramo da se time nanosi neopisiva šteta ugledu lekarske profesije. Pitamo se ko od toga može da ima koristi. Da i ne spominjemo inkriminisane pojedince kojima se čitav život urušava, porodica doživljava sramotu a deca revolt kog će ispoljavati celoga života.
Zbog čega bacamo ljagu na "bele mantile", kad znamo da su naši doktori poznati u svetu kao izuzetno sposobni, vredni i veoma kvalifikovani zbog ogromnog znanja koje poseduju. Kod nas su oni samo ljudi koji dele sudbinu većine građana ove države, oni koji zarad profesije u najtežim trenucima daju od sebe nemoguće.
Pojedine reakcije na navedene događaje više liče na javno izvrgavanje ruglu nego na konstataciju postojećeg stanja, što se nikako ne može nazvati objektivnim. Sve podseća na srednjovekovni lov na veštice. Nedostaje uzvikivanje rulje pored lomače. Zaboravljaju da naši ljudi nisu rulja i da veliki broj njih, ipak, ume da ceni i da pamti onoga ko im je u jednom trenutku omogućio bolji život, oslobodivši ih bolesti.
Smatramo da je sramota ovoliko se u javnosti baviti ovim problemom, ali veća za one koji pišu nego za one o kojima se piše. A ako nemaju sluha za naše primedbe, šta da kažemo osim: "oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine".
Da li su doktori jedini krivci
reakcija SLFS na hajku na lekare u sredstvima informisanja
Na osnovu trenutne situacije u sistemu zdravstva možemo reći sledeće: suma koja se godišnje izdvaja za zdravstveno osiguranje je toliko mala da ne može da pokrije troškova za lekove a kamoli plate zdravstvenih radnika, koje su ionako male. Dijagnostika je takođe skupa i većini građana Srbije još uvek nedostupna. Sa druge strane u porastu je broj obolelih od malignih bolesti i hroničnih masovnih nezaraznih oboljenja, što je posledica lošeg standarda, teških uslova i nekvalitetnog načina života. Bitku sa ovim pojavama moraju da iznesu na svojim leđima zaposleni u zdravstvu, koji, živeći u istom sistemu, vode borbu i na drugom frontu, boreći se za sopstvenu egzistenciju. Zbog toga su moral i disciplina dostigli podjednako nizak nivo, kao što je prisutan i u svim ostalim društvenim segmentima.
U tako neizlečivom stanju zdravlja izgleda da je otvorena sezona lova na doktore, pa se u te svrhe svakoga dana u pojedinim listovima pojavljuje po neki članak u kome se detaljno govori o korupciji i javno omalovažava i kažnjava po neko od pripadnika doktorske profesije, a da se sud nije oglasio po pitanju njegove stvarne krivice. Svaka takva situacija izaziva opor ukus u ustima, naročito pri pomisli na to koliko je godina učenja i rada bilo potrebno da bi poniženje bilo ovako efektno. Kome to odgovara, a ko može da kaže: “Ona je kriva. Ja sam pošten i meni to ne može da se desi?" Niko, jer je život vrlo čudan i ume da se igra ljudskim sudbinama na vrlo nepredvidiv način. Za to vreme, dok se na njima lome kola, lekari nemaju prava ni na kakvu zaštitu, jer nemaju svoju komoru, a Sindikat Lekara i Farmaceuta je jedini sindikat u državi kome se na najneverovatniji način osporava pravo na delovanje. U isto vreme, bez učešća lekara, donose se zakoni i propisi za zdravstvo koji će već u bliskoj budućnosti dati dalekosežne posledice. Stoga se, ipak, mi, pripadnici najhumanije profesije i sledbenici Hipokratovi osećamo prozvanim da se oglasimo:
Optužujemo svaki oblik korupcije, od bakšiša u kafani do najkrupnije političke korupcije.
Optužujemo svakoga ko iznuđuje novac i svakoga ko uz pomoć novca iznuđuje ličnu korist koja mu po nekom pravilu ne pripada (i njega treba strogo kazniti).
Smatramo da su želja za korupcijom i korumpiranost loše ljudske osobine, ali osudjujemo i svakodnevnu potrebu korumpiranih novinara da objavljuju u štampi napise o korumpiranim doktorima, unapred osu]enim, bez suda i presude. Smatramo da se time nanosi neopisiva šteta ugledu lekarske profesije. Pitamo se ko od toga može da ima koristi. Da i ne spominjemo inkriminisane pojedince kojima se čitav život urušava, porodica doživljava sramotu a deca revolt kog će ispoljavati celoga života.
Zbog čega bacamo ljagu na "bele mantile", kad znamo da su naši doktori poznati u svetu kao izuzetno sposobni, vredni i veoma kvalifikovani zbog ogromnog znanja koje poseduju. Kod nas su oni samo ljudi koji dele sudbinu većine građana ove države, oni koji zarad profesije u najtežim trenucima daju od sebe nemoguće.
Pojedine reakcije na navedene događaje više liče na javno izvrgavanje ruglu nego na konstataciju postojećeg stanja, što se nikako ne može nazvati objektivnim. Sve podseća na srednjovekovni lov na veštice. Nedostaje uzvikivanje rulje pored lomače. Zaboravljaju da naši ljudi nisu rulja i da veliki broj njih, ipak, ume da ceni i da pamti onoga ko im je u jednom trenutku omogućio bolji život, oslobodivši ih bolesti.
Smatramo da je sramota ovoliko se u javnosti baviti ovim problemom, ali veća za one koji pišu nego za one o kojima se piše. A ako nemaju sluha za naše primedbe, šta da kažemo osim: "oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine".