NASILJE NAD LEKARIMA

Pre tri meseca jedan mladi doktor je prebijen ispred svoga doma zdravlja, na ulici Novog Beograda, od strane pacijenta . O tome niko nije obavestio javnost, a mi ne znamo detalje.

Pre deset dana jedan doktor je napadnut i pretučen u svojoj ginekološkoj ordinaciji. Oni od novinara koji su kontaktirali sa njim, iako je u teškom stanju i sa nesagledivim posledicama, dobili su strpljivo i taktično objašnjenje o tome šta se desilo toga dana. Strpljenje i taktičnost u ophođenju prema svima, njegove su poznate osobine i sudeći po njima on bi trebalo da bude poslednja osoba u belom mantilu koja bi mogla da zasluži ovakav tretman koji ga je zadesio.

Niko od onih koji bi trebalo da reaguju se nije oglasio da osudi ovaj događaj. Samo smo od svojih nadređenih dobili dobronameran savet da onima koji su agresivni «damo» sve što traže. Osim ovakve vrste samopomoći, nijedna druga bezbednosna mera (koju mi, zaposleni u zdravstvu odavno tražimo) se ne može primeniti.

Mi smo se, evo, oglasili jer smo braća po profesiji i tvrdimo da ni jednom doktoru ništa slično ne sme da se desi, bio on član našeg sindikata ili ne.

Nemamo mogućnosti da, kao taksisti, blokiramo ulice ili prilaze Skupštini, pa molimo vas da prema nama budete blagonakloni u alarmiranju javnosti i u pokušaju da odbranimo ličnost i dostojanstvo lekara.

Zašto je, uopšte, moralo doći do ovakve situacije?

Imamo utisak da su lekari primarne zdravstvene zaštite u nemilosti ministra zdravlja, RZZO i javnosti, uopšte.

Ministar nas zove čuvarima «zdravstvene kapije». Ne znamo baš najbolje šta to znači. Mi smo to prihvatili kao obavezu u smislu što boljeg «domaćinskog poslovanja» kako bi smo svojim racionalnim ponašanjem omogućili što manju potrošnju u zdravstvu. Ali nismo znali da tu kapiju treba i životima svojim da branimo.

Šta dobijamo za uzvrat?:

Već mesecima se vodi žestoka kampanja protiv doktora... Pacijent koji je našem kolegi naneo teške telesne povrede, je osoba konfliktnog karaktera. U tom trenutku imao je jako suženu svest i verovatno posledice ko-zna-kakvih trauma iz prošlosti. On nije mnogo razmišljao, ali je njegov misaoni tok odredila cela jedna «civilizacijska» mašinerija. On sigurno ne gleda tv. program i ne čita novinske tekstove kada naš ministar objašnjava kako je zdravstvo skupo. On ne razume šta znači ulaganje, otvaranje preventivnih centara ili kupovina opreme i ugradnih materijala. Ali je sigurno čuo prepričavanje novinskih priča o doktorima koji ne rade, šetaju u radno vreme, prave tragične «lekarske greške» o kojima se po čaršiji baš mnogo priča, o njihovoj totalnoj neodgovornosti i otimačini. Verovatno zna i da su loše plaćeni - ali neka, jer samo sede i piju kafu, a čovek je plaćen prema tome koliko vredi. Takvoj osobi ne treba mnogo pa da sav svoj gnev sruči na prvu ličnost koja predstavlja prototip nečega što je usađeno u njegovu podsvest.

Drugi, veoma bitan razlog za ovakav događaj (a taj se razlog provlači više puta kroz radni dan lekara iz doma zdravlja) jeste uput, koji predstavlja poseban vid pritisaka i maltretiranja lekara kompletne primarne zdravstvene zaštite, i koji je formulisan na najgori mogući način od strane onih koji uređuju zdravstvenu službu.

U ovom slučaju govorimo o trudnici. Ona svakako mora da se porodi negde, a u današnje vreme je poželjno da se porodi u bolnici. Dešava se da se žena u porođaju šeta iz jedne bolničke ustanove u drugu jer ova prva nije dežurna, samo zato što je porođaj krenuo malo ranije, a ona nije na vreme uzela uput od svog ginekologa iz doma zdravlja. U konkretnom slučaju radi se o trudnici koja čak nije imala ni adekvatan dokument da bi »samo dobila uput, bez pregleda» a nije imala ni svog ordinirajućeg ginekologa (zašto bi neko napisao takav uput?), a za adekvatnu dokumentaciju se moraju pobrinuti sestre iz primarne zdravstvene zaštite, zajedno sa pacijentom, jer u protivnom one mogu snositi posledice.

Kada su u pitanju druga hitna stanja, često se dešava da se pacijent vrati sa vrata bolnice iz raznih razloga. Bilo bi zato neophodno da odgovornost za hitna stanja bude podjednaka za sve zdravstvene ustanove i za sve lekare, bilo da rade u ministarstvu zdravlja, bolnici ili seoskoj ambulanti. Rešavanje hitnih stanja obezbeđuje se pružanjem adekvatne medicinske pomoći, što pre, a ne popunjavanjem papira i pisanjem uputa. Ovakvu pomoć, za sada mogu da pruže samo domovi zdravlja, hitna pomoć i urgentni centar. Ostale ustanove i lekare naše ministarstvo još nije osposobilo za pružanje bilo kakve pomoći (makar pacijent i umro na njihovom pragu) bez uputa.